Миодраг Достанић
1947 – 2021.
Миодраг Достанић, дугогодишњи директор Основне школе “Ђура Јакшић” у Зрењанину, рођен је у Тарашу 05.04.1947.год. преминуо је 19.марта 2021.год.
По завршетку учитељске школе у Вршцу, Миодраг своју просветарску мисију,као учитељ, започиње 1966.год. у родном Тарашу. Радећи и стичући искуство, био је жељан знања, те је уз рад завршио 1974.год. Педагошку академију у Алексинцу ( одељење у Зрењанину). Извео је три генерације ученика од првог до четвртог разреда.
Упоредо са подизањем породице, Миодраг гради и успешну каријеру.
Доласком у град његов педагошки рад је препознат као просперитетан, а његова доследност, праведност, и лидерски дух, као особине, захваљујући којима су му поверавани руководећи и одговорни послови, посебно у области образовања и васпитања.
Као члан Председништва Омладинске организације вршио је дужност председника комисије за образовање. Такође, био је и стручни сарадник Марксистичког центра у Зрењанину. Од 1974.до 1978.год. био је председник Скупштине за опште образовање Војводине а потом до 1982.год. вршио је дужност председника Скупштине за предшколско и основно образовање у Зрењанину.
Септембра 1982.године Миодраг постаје генерални директор Васпитно-образовне организације основног васпитања и образовања ,,Жарко Зрењанин – Уча,, у Зрењанину, која је у то време бројала око 30 основних школа на територији општине Зрењанин. У том периоду заједно са својим стручним тимом дао је велики допринос на унапређењу основних школа као и положају запослених у њима. Ову дужност обављао је седам година, након које је изабран за секретара СИЗ-а за предшколско и основно образовање у Зрењанину.
Поред наведених функција, био је председник Издавачког савета листа „Младост“, члан Издавачког савета Завода за издавање уџбеника Војводине, председник Издавачког савета часописа „Улазница“.
1993.год. je добио награду Ослобођења Зрењанина.
Од 1990. до 2002.год. Миодраг Достанић је био директор Основне школе „Ђура Јакшић“ у Зрењанину која у свом саставу има и издвојено одељење у Јанков Мосту, у којем се настава реализује на румунском језику. Ослањајући се на своје богато искусво руководиоца, велику пажњу посветио је материјално – техничкој опремљености школе, обезбеђивању квалитета наставног процеса, унапређивању рада запослених, као и унапређивању међуљудских односа.
Љубав ка писању , али и љубав према свом родном Тарашу објединио је у двема књигама: “То је Тараш”, и “Добровољац”. Остала је недописана књига његових истинитих, шаљивих прича које је радо, са пуно, емоција делио са својим пријатељима.
Пензионерске дане испунио је бригом и љубављу према својој породици, посебно унуци Сари и унуку Миодрагу .
Иза великог, али скромног човека, хуманисте, крила се племенита душа и добро срце. Пленио је својом позитивном енергијом и вером у живот.
Колектив Основне школе „Ђура Јакшић“ из Зрењанина