Време прошло

За време владавине Марије Терезије бележе се значајни потези на плану образовања у нашем граду. Према записима Милекера постојање прве српске,обавезне, школе бележи се 1745.године за децу од шесте до тринаесте године.

Почетком XIX века у Великом Бечкереку постојале су три српске вероисповедне школе и то у центру града поред Св. Успенског храма,у Милетићевој улици и у Граднулуци, поред Св. Ваведенског храма.

Управо тада,у Граднулици ,поред Св.Ваведенског храма ,1808.године,започиње свој живот да живи наша школа, једна од најстаријих у нашем граду. Сазидана  од чврстог материјала састојала се од дугачког ходника, две учионице и канцеларије управитеља. Ђаци су радили уз петролејке. У зимском периоду ложила се слама, огризина и стабљике сунцокрета. Тек касније  почела су да се користе  тучане па гвоздене пећи.Значајно  место у раду ове школе која је носила име великог  просветитеља  Доситеја Обрадовића, заузимао је Душан Грунчић. Он је 36 година службе  провео у граднуличкој школи као  учитељ и управитељ, па су врло често ову установу називали Грунчићевом школом.Све до 1936.године  ова школа је служила образовању Граднуличана .

Стара школска зграда у Граднулици подигнута 1808. године

Душан Грунчић

Треба напоменути да су у Граднулици  у том времену живели знаменити људи попут Константина Данила (1798 – 1873), сликара портретисте, код кога је чувени песник и сликар Ђура Јакшић учио сликарство. Ту је и Павле Аршинов (1855 – 1937) који је рођен у Граднулици, а познат је као професор и народни просветитељ.

Године 1936. почела је изградња нове школе по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића.У темеље  је уграђена боца са повељом са златотиском исписана краснописом чији је текст гласио:“…Грађанство града Петровграда високо ценећи народну просвету подиже ову нову основну школу у спомен блаженопочившег Витешког краља Александра I Карађорђевића Ујединитеља која данашњим и будућим поколењима народне узданице ,школској омладини треба да послужи као топло гнездо ,у коме ће се васпитавати,просвећивати и напајати духом науке“. Нова зграда  је марта 1938. године предата на коришћење грађанству Граднулице. Овом свечаном чину присуствовао је и краљев изасланик. Нова школа добила је име „Витешки краљ Александар I Ујединитељ“. Била је то најлепша грађевина у Граднулици, модерно здање на углу Манастирске и улице Цара Душана, на путу према центру града која је  својом импонзантношћу одударала  од осталих грађевина у том крају. Кључеви од школе предати су управитељу школе, Браниславу Радаку.

Школа „Витешки краљ Александар I Ујединитељ“  подигнута 1938.године

Изграђена је у облику ћириличног слова „Г”. Улазило се у простран хол поплочан црно-белим плочицама чији су зидови били обложени мермером .Школа је располагала са осам учионица, четири на спрату и четири у приземљу. Све су биле простране и светле. Школа је располагала модерном салом за физичко васпитање чији је под био од паркета. У саставу сале изграђене су свлачионице из којих се улазило у купатило са шест тушева. У сали је постојала позорница јер су се у овој просторији одржавале школске свечаности. У учионицама и ходницима постојало је парно грејање.

Почетак Другог светског рата донео је обуставу рада школе у више наврата.Најпре је служила као гарнизон окупаторској војсци, затим као партизанска болница за рањенике са Сремског фронта, а после рата као касарна за војнике ЈНА.

Школа је поново почела с радом 1952. године.

Од ослобођења па до 1954.године носи назив Осмољетка број 4.

На седници градског већа Народног одбора града Зрењанина одржаној 29. I 1954. године одлучено је, између осталог, да Осмољетка број четири добије назив Осмогодишња школа „Ђура Јакшић“ по прослављеном песнику и сликару који је једно време живео на Граднулици.

Број деце је током педесетих година стално растао, па је зграда капацитета 280 ученика морала да прими 1000 ђака. Радило се чак и у три смене. Зато је у периоду од 1957. до 1962. године на територији Шумице изграђена нова зграда као издвојено одељење школе. Године 1963. од тог издвојеног одељења формирана је нова школа „Јован Јовановић Змај“, а школа „Ђура Јакшић“ остала је са осам учионица и седамнаест одељења од првог до осмог разреда.

У периоду од 1960. до 1963. године на месту некадашњег трема изграђена је радионица за наставу техничког образовања.

Библиотека је започела с радом. Тај тренутак забележен је и у Просветном прегледу.

Наредних петнаестак година, поред ситних поправки, чињени су значајни покушаји да се осавремени настава и боравак деце у школи учини што пријатнијим. Осавремењавање наставе омогућило је прелазак на петодневну радну недељу. Формирају се специјализоване учионице за одређене наставне предмете. У школском дворишту изграђена је нова наменска зграда за ученике у продуженом боравку са савремено опремљеном кухињом, великом трпезаријом, две учионице и просторијом за поподневни одмор ученика.

Године 1970. први пут је организована школа у природи, а сваког летњег распуста ученици су боравили на мору.

1991.године стигли су и први ученици  из Јанков Моста.

Од отварања основне школе „Витешки краљ Александар I Ујединитељ“, (марта 1938. године)  преко формирања Осмољетке број 4. до свих ових година, колико носи име Ђура Јакшић, звање управитеља (доцније директора) понело је њих осморо: Борислав Радак, Радоје Грујић, Милорад Павлов, Радомир Зотовић, Вићентије Даријевић, Славко Максимов,  Миодраг Достанић и Весна Сакелшек

Овај кратак историјат наше школе показује да су њени корени још у XVIII веку и да је традиција образовања у Граднулици веома дуга.