Јубилеји школе

Наша школа иза себе бележи значајну и вредну историју.

Захваљујући вредним и племенитим људима који су бележили одрастање, мењање наше школе, и који су записивали  значајне моменте из њеног живота, ми данас можемо бити поносни што смо део њене историје и што и ми имамо прилику да допринесемо да  овај садашњи тренутак остане у сећању неким будућим генерацијама.

Међу многобројним јубилејима који су везани за постојање наше школе вредно је поменути  65-у,70-у и 80-у годишњицу постојања школске зграде.

Године 2003.  штампана је прва Монографија  изашла из пера наших наставница Софије Жебељан и Верице Пивк, под називом „Ђура“ – мој живот и моја љубав. На својеврстан начин велика пажња у Монографији посвећена је историји школства у Зрењанину, односно доприносу наше школе и њеној улози у прошлим временима. Поред тога, оно што је Монографија забележила су сећања људи који су оставили неизбрисив траг, својом емоцијом, да ли као ученици школе или као  њени наставници.

Извод из Монографије  „Ђура“ – мој живот и моја љубав

Она, једина, у заједничком сећању

Ово незаборавно место, где су генерације и генерације право из куће, дворишта, родитељског окружења, забавишта (обданишта) долазиле да се сретну с учењем и знањем, зове се наравно ШКОЛА. Као и свака, тако је и ова, с именом великана стиха и кичице, романтичара с равничарским, банатским белегом, Ђуре Јакшића, била и остала много више од зграде с учионицама, ходницима, степеништем.

С двориштем које је окружено баштама, док су се преко зидова пропињале гране с воћака у одећи сваког годишњег доба и са зградом која се протезала улицом Цара Душана и Манастирском, школа је била и остала у самом „граднуличком срцу“ – између цркве, порте и пута којим се хита у град.

Свака од генерација стицала је прећутно право на изузетак: меланхолично уверење да се по нечему издваја и питому, носталгичну искључивост кад су у питању сећања.

Као што се раст, развој душе и тела, одвијао у учионицама, ходницима, дворишту, терену, холу или фискултурној сали, тако се ту свако лично или генерацијско сећање везује за присутност запамћеног окружења, слике, ликова и детаља.

Једни су у фискултурну салу улазили из дворишног „конка“, други из улазног хола. Неки су запамтили кухињу, ведре пуне беле кафе и крофне, тамо, код ђачког улаза, поред сале за приредбе. Једни ће памтити дневни боравак, компјутере и сокове у конзерви, други ће памтити ужину испод багремове крошње или у широкој, дрвеној клупи.

Свако је време, свака слика, допуњена или измењена архитектура, адаптација, дограђивање или дозиђивање, као и свака слика и прилика пронашла своје уписнике и исписнике али је ШКОЛА увек на истом месту, како на јави, тако и у сећањима.

У успоменама на саму школу сад се већ могу срести деда, син, унук и праунук, као што се међу ђацима дешавају позлаћена искушења: оговарање, оцењивање, дружење, заљубљивање, страхови, нестрпљења – све је то само привидно подељено на разреде и узрасте, дневнике и оцене, игранке и такмичења. Звоно за Почетак и Звоно за крај. Ето доживљене приче о Животу.

Остајемо увек у нади да смо заштитном памћењу учитеља, наставника, професора као што су остали, у нашој, све старијој и личнијој свести, они нама.

Ето нас, заједно, у овој књизи.

Бечкерек 30. јун 1998.
Радивој Шајтинац књижевник

Седамдесети рођендан школске зграде односно два века постојања школе у Граднулици, обележило је штампање Зборника радова лингвистичке секције ”Мој завичај-Граднулица у Зрењанину-а све то у Банату,“ који је 2009. год. добио највише признање (1.место) у Републици Србији од стране Друштва за српски језик при Филолошком факултету у Београду. Зборник представља незаобилазан пример креативног рада са децом и путоказ ка савременој и међупредметно повезаној настави. Књигу о Граднулици, и данас, користе  учитељице наше школе, на часовима народне традиције, што је значајан допринос очувању културе и обичаја нашег краја.

Обележавајући  80 година постојања, нашој школи поклонили смо проширено издање Монографије, која је сачувала од заборава већ речено и написано о њој, али која је испричала и оно што је обележило њено постојање последњих петнаест година. Овога пута уредништво и концепцијски садржај потписала је  наша наставница српског језика Данијела Прелевић.

Реч о књизи

Детаљан приказ рада ОШ „Ђура Јакшић“, ослоњен на богат и релевантан историјски слој претходног издања, чини да ова Монографија, својим садржајем, прилозима и самим концептом, представља садржајан документ који синтетизује истраживања о раду школе од њеног настанка до данас, и као таква, даје јасну слику о раду и трајању једне од најстаријих зрењанинских школа.

Светлана Бачулов