У радионици, коју је педагог школе, спровео са ученицима четвртог разреда, тражили су се одговори на питање о томе да ли треба да постоје ограничења везане за наше мисли и уверења. Да ли увек треба да имамо слободу да кажемо оно што мислимо и желимо или је та слобода ограничена уколико угрожава право и дотојанство других људи.
Ученици су у току радионице имали прилику да од увредљивих речи које су чули у школи, рекли једни другима, направе лепе речи. Заједно са педагогом су долазили до закључка, да имамо право да кажемо шта мислимо али је потребно наћи начин како то рећи. То је дуг процес ,али треба да постоји жеља и воља свакога од нас, да радимо на себи и да се трудимо да што више употребљавамо лепе речи а што мање ружне. На крају радионице, ученици су другу у клупи, писали у огледалу, оно што воле, цене код њега.
Ученици су гласно читали шта је написано у њиховом огледалу и уживали су у лепим речима које су им другови написали.
