јубилеј

 

КЊИГА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА ОШ „ЂУРА ЈАКШИЋ“, ЗРЕЊАНИН

 

„Ђура“ – мој живот и моја љубав

 

Ово незаборавно место, где су генерације и генерације право из куће, дворишта, родитељског окружења, забавишта (обданишта) долазиле да се сретну с учењем и знањем, зове се наравно ШКОЛА. Као и свака, тако је и ова, с именом великана стиха и кичице, романтичара с равничарским, банатским белегом, Ђуре Јакшића, била и остала много више од зграде с учионицама, ходницима, степеништем.

 

С двориштем које је окружено баштама, док су се преко зидова пропињале гране с воћака у одећи сваког годишњег доба и са зградом која се протезала улицом Цара Душана и Манастирском, школа је била и остала у самом „граднуличком срцу“ између цркве, порте и пута којим се хита у град.

 

Свака од генерација стицала је прећутно право на изузетак: меланхолично уверење да се по нечему издваја и питому, носталгичну искључивост кад су у питању сећања.

Као што се раст, развој душе и тела, одвијао у учионицама, ходницима, дворишту, терену, холу или фискултурној сали, тако се ту свако лично или генерацијско сећање везује за присутност запамћеног окружења, слике, ликова и детаља.

 

Једни су у фискултурну салу улазили из дворишног „конка“, други из улазног хола. Неки су запамтили кухињу, ведре пуне беле кафе и крофне, тамо, код ђачког улаза, поред сале за приредбе. Једни ће памтити дневни боравак, компјутере и сокове у конзерви, други ће памтити ужину испод багремове крошње или у широкој, дрвеној клупи.

 

Свако је време, свака слика, допуњена или измењена архитектура, адаптација, дограђивање или дозиђивање, као и свака слика и прилика пронашла своје уписнике и исписнике али је ШКОЛА увек на истом месту, како на јави, тако и у сећањима.

 

У успоменама на саму школу сад се већ могу срести деда, син, унук и праунук, као што се међу ђацима дешавајау позлаћена искушења: оговарање, оцењивање, дружење, заљубљивање, страхови, нестрпљења све је то само привидно подељено на разреде и узрасте, дневнике и оцене, игранке и такмичења. Звоно за Почетак и Звоно за крај. Ето доживљене приче о Животу.

 

Остајемо увек у нади да смо заштитном памћењу учитеља, наставника, професора као што су остали, у нашој, све старијој и личнијој свести, они нама.

 

Ето нас, заједно, у овој књизи.

 


Бечкерек 30. јун 1998.

Радивој Шајтинац књижевник


 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА ОШ „ЂУРА ЈАКШИЋ“, ЗРЕЊАНИН


ДВА ЂАЧКА ВЕКА ИСПОД БРЕСТА


Изложбом „Два ђачка века испод бреста“ у Малом салону Народног музеја, обележено је 200 година образовања у Граднулици и 70 година ОШ „Ђура Јакшић“. Госте је поздравила Весна Мађаров, директор школе, следећим речима:



„Веома ми је драго што обележавамо два века у Граднулици и веома сам поносна што школа живи као и раније ту, у Граднулици, међу нама. Трудимо се да сачувамо традицију и да људе, који су у нашем окружењу, повежемо. Желимо да покажемо свима колико постојимо, колико се трудимо и колико смо срећни што ћемо заједно обележити јубилеј низом манифестација“.

 

 

 

70 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ЂУРА ЈАКШИЋ


Кроз њене ходнике, поплочане препознатљивим црно-белим плочицама, прошле су многе генерације. Мноштво ђака затварало је за собом велика стаклена врата и полазећи у свет понело са собом сећање на детињство одсањано баш у овој школи.

 


…И данас њеним ходницима одјекују звонки дечји гласови, а она пажљиво ослушкује пуцање чаура кестена што је сигуран знак да ће њен праг прекорачити још једна.